OSTVAREN
SAN
Bio
sam siguran da ćemo osvojiti medalju... reči
su Milorada Miće Pušice, predsednika kluba.
Gotovo četri decenije u crno - belom taboru na topčiderskom brdu
u tamošnjem karate klubu kovani su planovi kako da i oni postanu
ekipa dostojna košarkaša, šahista, vaterpolista... Kako se domoći
šampionske evropske titule, kako postati klub koga će respektovati
u čitavom svetu. Generacije sportista, trenera, rukovodilaca je
prolazilo kroz klub, ali od titule najboljih u Evropi su svi ostali
veoma daleko. Najbolji rezultat je bio pre desetak godina peto
mesto na kontinentu. I onda 1996. godine novi Upravni odbor na
čelu sa svojim bivšim sportistom i reprezentativcem Miloradom
Mićom Pušicom i nekolicinom sportista je krenulo ka evropskom
tronu. Mnogi sportisti i treneri, kao ni sportski radnici nisu
izdržali gotovo megalomanski zahtev predsednika kluba. Samo on,
zajedno sa nekolicinom svojih najbližih saradnika, je verovao
u uspeh. I u trenutcima kada su mnogi verovali da "Partizan" posustaje
januara ove godine počelo je stvaranje jedne "super ekipe", predvođena
reprezentativcima Ivanom Matićem, Bojanom Radićem, Marjanom Četnikom
i Zoranom Štukeljom. Ekipa je već na prvoj proveri, Kupa SRJ osvojila
prvo mesto u Podgorici ubedljivo savladavši u finalu domaću "Budućnost".
Klub je poslednjih decenija najuspešniji klub u zemlji.
U
"Partizanu" pogled je već bio usmeren ka Izraelu i Klupskom šampionatu
Evrope. Razmišljalo se o pojačanjima iz inostranih ekipa. Znalo
se da na ovom najprestižnijem klupskom takmičenju dolaze najbolje
ekipe sa kontinenta. Često su to ekipe koje predstavljaju nacionalne
selekcije. Kontakti su bili sa najboljim takmičarima Engleske,
Slovačke, Grčke, Italije. Međutim gotovo su svi već bili angažovani
u svojim ekipama ili pak su već imali dogovore sa mnogim evropskim
ekipama. I tada se desilo, ono što je gotovo bilo neshvatljivo
za našu zemlju. Stigla je ponuda pančevačkog "Dinama" da zajedno
sa "Partizanom" stvori ekipu koja će jurišati na evropski tron.
Ove godine, rešeno je na zajedničkom sastanku, ekipa će se takmičiti
pod crno-belom zastavom. Odlučio je kvalitetniji sastav beograđana.
Sjajni dvojac iz Pančeva: Predrag Stojadiniv i Teodor Rajić uz
rezerve Zorana Sokolovića i Zlatka Širku su bili pojačanje koje
se samo može poželeti. Tel Aviv i Izrael su bili zapanjeni crno-belom
ekipom. I ne samo oni već i čitava Evropa. U finalu ni jedan renomirani
SIK iz Francuske, ekipa koja gotovo da ne zna za poraze, morala
je da se pokloni "partizanovcima". Plan je bio ostvaren. Ono o
čemu su mnogi maštali ova generacija je ostvarila.
Bio
sam siguran da ćemo osvojiti medalju. Pre nego što su pošli za
Izrael rekao sam momcima da sve osim zlata za ovu ekipu je poraz.
Kao dete "Partizana", jer sam u njemu od svojih prvih "karate
koraka", preko takmičara i kapitena ekipe do sekretara, kasnije
direktora, a sada i predsednika kluba, ispunio sam svoj sportski
san. Ostalo nam je da kao ekipa u ovoj godini osvojimo i prvo
mesto u ligi i time zaokružimo izuzetno uspešnu sezonu. Verujem
da će se još puno pričati o nama u Evropi. Predstoje i pojedinačno
prvenstvo sveta u Minhenu sredinom oktobra. Ne bi me iznenadilo
da neko od naših sportista i odande donese medalju. Kao klub smo
dokazali da smo kolektiv koji sve što zamisli može da ostvari.
Sigurno je da smo jedan od najbolje organizovanih klubova u zemlji.
Godinama
nemamo konkurenciju u katama u ženskoj konkurenciji, imamo sjajne
pionire, kadete, juniore. Verujem da smo klub koji ima najbolje
uslove za rad, naši najbolji sportisti imaju za naše prilike odlične
stipendije. Članovi smo najvećeg i najuspešnijeg sportskog društva
u Evropi i možda i u svetu. U "Partizanu" su itekako znali da
cene naš napor koji smo uložili da stvorimo takvu ekipu. A uz
sve to pančevci i mi smo pokazali da uvek možemo da prevaziđemo
naše loše običaje da međusobno ne sarađujemo. Predsednik "Dinama"
gospodin Glišić i ja smo se lako dogovorili, kao uostalom i naši
treneri i sportisti. Sledeće godine ćemo ponovo jurišati na titulu,
ali tada pod nazivom "Dinamo". Verujem da će titula ponovo doći
u jugoslovenske vitrine, završio je Milorad Mićo Pušica. Da li
je ovo njegov završetak rada ili pak novi početak, jer u godini
koja je olimpijska, Sportsko društvo je za najboljeg sportskog
radnika svoje porodice proglasila predsednika karate kluba Milorada
Miću Pušicu, čoveka koji se nalazi na čelu jednog kluba čiji sport
nije čak ni olimpijski.
Hvala
sportskom društvu na ovom velikom priznanju meni, mom sportu i
mojim sportistima. Zbog takvog odnosa prema nama mi ćemo se i
dalje truditi da budemo najbolji. A kao sportski radnik ću se
boriti da uskoro i mi postanemo olimpijski sport, a na najboljem
smo putu da to i ostvarimo. Olimpijske igre će nas već videti
2004. godine u Atini. I siguran sam da će među karatistima koji
će nas zastupati biti i "partizanovaca". Ako je ovo obećanje kao
ono dato 1996. godine onda ne treba sumnjati u Pušicine reči.
Do sada nije nikada izneverio svoj "Partizan" i svoje karatiste.
L.B.
OSTALI
BROJEVI
